Radno mesto bez oglasa
Skriveno tržište poslova
18.6.2013.
Nacionalna služba za zapošljavanje pruža podršku u potrazi za poslom, između ostalog i kroz radionice i klubove za aktivno traženje posla, osmišljene ne samo da pruže praktična znanja o tržištu rada, već i da ojačaju samopouzdanje i motivaciju polaznika, nauče ih kako da se nose sa neuspehom i nastupe prema poslodavcima.
Put do posla nije lak, a tržišna ekonomija je mnogo dinamičnija nego što se to čini na prvi pogled. Većina poslova koji se nude deo su skrivenog tržišta rada, odnosno, za njih nisu raspisani javni oglasi. Brojna radna mesta nastaju kao rezultat penzionisanja, otpuštanja, širenja kompanija ili se tek formiraju, u skladu sa potrebama preduzeća. Većina radnih mesta ne stigne do oglasa, jer se poslodavci služe formalnim načinima zapošljavanja samo kada nisu u mogućnosti da angažuju radnike neformalnim putem ili kada im je potreban veći broj izvršilaca. Proces prijema radnika je dug, podrazumeva niz postupaka, iziskuje sredstva, a nekad je potrebno hitno angažovati novog radnika, koji će se adekvatno uklopiti u radnu sredinu.
Iz tog razloga preporuka ima važnu ulogu, pa će poslodavac radije pokrenuti internu potragu, nego se odlučiti za javno oglašavanje.
Dve strategije
Dve su osnovne strategije za otkrivanje tržišta poslova: mreža kontakata i direktno obraćanje kadrovskoj službi određenog preduzeća. Kontakti podrazumevaju svakodnevu komunikaciju sa rođacima, prijateljima i poznanicima, koji će, ukoliko znaju da tražite posao, možda imati neku značajnu informaciju i uputiti vašu potragu u pravom smeru. Iskoristite prednost društvenih mreža, setite se prijatelja iz školskih dana. Vesti se brzo prenose, svako u svom okruženju može da se raspita, te da uskoro do vas stigne povoljna vest. Pri tome, važno je da prijatelji tačno znaju kakav posao tražite, u kojoj oblasti, kao i da im stavite do znanja da ne tražite od njih da vas zaposle, već samo da vam osiguraju kontakt i obezbede informacije koje vas mogu dovesti do posla.
U suštini, za vas će pretraživanje skrivenog tržišta rada značiti da imate dovoljno samopouzdanja da se ponudite poslodavcu, o čijoj ste se poslovnoj politici i kadrovskim potrebama već dobro raspitali. Ovde već dolazimo do druge tehnike otkrivanja slobodnih poslova - direktnog kontakta sa potencijalnim poslodavcem. Pokušajte da dođete do mejl adrese ili broja telefona osobe zadužene za kadrovske poslove u preduzeću u kome biste želeli da radite. Uputite joj pismo, u kome ćete objasniti razloge svog obraćanja, uz adekvatno pripremljen CV, i zamolite za priliku da se lično predstavite. Potrebna vam je dobra samoreklama, zato nemojte štedeti sa pohvalama na sopstveni račun.
Kultura komunikcije
Pre nego što započnete potragu za skrivenim poslom, sastavite listu kompanija ''meta'' - firmi u kojima biste voleli da radite, odnosno smatrate da u njima može biti posla za vas i potrudite se da o njima saznate što više (proizvodi/usluge, status u industriji, veličina, planovi razvoja, imidž firme, problemi), kao i o poslu koji želite (dužnosti, plata, beneficije, radna sredina). Odlični izvori informacija su internet, poslovni časopisi, profesionalni magazini, sastanak sa nekim ko već radi u tom preduzeću. Pored toga, većina radnih oblasti ima svoja strukovna udruženja, koja održavaju redovne sastanke i štampaju periodične časopise. Udruženje možda ima i bazu sa biografijama ili pruža pomoć svojim članovima pri zapošljavanju.
Teorijski gledano, ova potraga nema mane. Dobro pripremljeni za razgovor na temu zapošljavanja, predstavljate sa potencijalnom poslavcu, nudeći svoja znanja i veštine. Očekujete poštovanje, bonton i obećanje da će vaša ponuda biti uzeta u razmatranje, kada se za radnikom vaših kvalifikacija pojavi potreba. Međutim, u praksi vrlo često bude drugačije. Kao prvo, nezaposleni nemaju dovoljno samopouzdanja da samostalno preduzmu ovakve korake. Koče ih stid i strah od moguće loše reakcije poslodavca - osećanja sasvim opravdana prethodnim lošim iskustvima, jer je kultura komunikacije na tržištu rada na nezavidnom nivou. Na primer, veliki broj mejlova upućenih na adrese poslodavaca ostaje bez odgovora, a malo truda i vremena potrebno je za jedan kurtoazni ''Reply'', makar u vidu cirkularnog pisma.
Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje
