Radoholičari, čuvajte se hroničnog umora
Radoholičari modernog doba, pored te “dijagnoze” koju sami sebi mogu da daju, morali bi da razmisle i da eventualno intervenišu ukoliko primete da imaju i onu opasniju koju iscrpljujući rad izaziva - hroničan umor.
Da li imate sindrom hroničnog umora? Vrlo moguće, ukoliko vaš ekstremni umor traje mesecima, a ne možete baš reći da ste imali preveliki napor. U tom slučaju, nema vam druge nego da usporite tempo. To naravno ne znači da se sami lečite. Morate i posetiti lekara, kako bi vam, kao stručnjak, rekao da li vam je potrebno dalje lečenje. Halo oglasi Posao mogu da vam pomognu da razmislite o tome da li eventualno imate neki od simptoma, i spadate li u grupu koja je najugroženija. Evo kako.
Ko je najviše ugrožen?
Hroničan umor, tvrde lekari, najčešće pogađa ljude u gradskim sredinama, prvenstveno radno aktivnu populaciju. Time su i doktori hteli da skrenu pažnju na to da previše rada može da naškodi, kao i da udeo u tome ima i moderan način života. Korporacije koje od vas traže i angažman van radnog vremena, trebalo bi to da vam nadoknade slobodnim danima.
Šta kad radnik ima sindrom hroničnog umora?
Ako imate ovaj sindrom, lečenje je sledećik korak. Lekari objašnjavaju da obolela osoba ne funkcioniše normalno i tvrde da ona nije u stanju da radi punim kapacitetom. To je zatto što hroničan umor traje mesecima, ponekad i godinama, crpi energiju i snagu. Samim tim, radne sposobnosti obolele osobe znatno se smanjuju. Zato usporite i na poslu i kod kuće. Dajte sebi malo oduška. Ukoliko koristite sve slobodne dane, to ne znači da niste vredni, postoji razlog zašto slobodni dani postoje. Nemojte se previše stresirati, jer previše stresa može da pogorša simptome.
Terapija je diskutabilna
Kad ste već sigurni da ste hronično umorni, spremite se na specifičnu terapiju, jer jedinstvene nema. Lekari smatraju da terapija zavisi od pojedinačnih slučajeva i baš zato morate paziti i otići na lečenje. Neki lekari smatraju da je potrebna psihoterapija, a neki su za klasičnu simptomsku terapiju. Ako ste kao simptome primetili glavobolju, bolove u zglobovima, mišićima, oni mogu da se leče odgovarajućim lekovima. Međutim, ako je to ipak slučaj za psihoterapiju, na radniku je da prihvati stanje u kome se nalazi i nauči da se nosi sa frustracijama. Tada je na njemu i da na drugi način organizuje svoj život i da sebi postavi ciljeve koje može da ostvari. Čim je u takvoj situaciji, to znači da nije dobro trošio svoje vreme i snagu. Svako bi trebalo da nauči da svoje resurse koristi pametnije u skladu sa svojim mogućnostima – objašnjavaju lekari.
Javite se lekaru
Nemojte misliti da hroničan umor možete sami da lečite. Ako smatrate da imate simptome – javite se lekaru opšte prakse. Morate da uradite sva ispitivanja kako bi vam lekar odredio dalji tretman. “Dijagnoza se uspostavlja na osnovu prepoznavanja većeg broja karakterističnih simptoma koji uvek podrazumevaju tešku mentalnu i fizičku iscrpljenost koje traju najmanje šest meseci i pogoršavaju se posle fizičkog ili mentalnog napora. I što je veoma važno, uvek mora prvo da se isključi mogućnost da je u pozadini ovih simptoma neka druga bolest”, savetuje struka.
Delujte preventivno
Ono što možete za sebe da učinite, jeste da pokušate da sprečite da do toga uopšte dođe. Šanse da postanete hronično umorni, smanjićete ukoliko vodite zdrav život, pravilno se hranite i imate dovoljno fizičke aktivnosti. To je najbolji način da, ako i ne sprečite, bar smanjite rizik za pojavljivanje ove moderne bolesti, koja pogađa sve veći broj zaposlenih.
