Sajtovi za posao ili LinkedIn – koji kanal je efikasniji za zapošljavanje
Traženje posla danas više nije samo pitanje slanja radne biografije (CV) i propratnog pisma na jedan oglas. Kandidati imaju na raspolaganju čitav spektar digitalnih kanala – od tradicionalnih sajtova za zapošljavanje do profesionalnih mreža poput LinkedIna. Dok jedna opcija (društvene mreže) obećava brzu vidljivost i mogućnost umrežavanja, druga opcija (sajtovi) nudi strukturisane oglase i sigurnost formalnog procesa zapošljavanja. Ali koja je opcija, zapravo, bolja i mogu li se porediti? Da li društvene mreže mogu zameniti sajtove, ili za većinu radnika, posebno za one sa nižim i srednjim kvalifikacijama, tradicionalni oglasi i dalje ostaju prvi, pouzdan izbor?
Odgovor nije tako jednostavan, jer tržište rada danas funkcioniše u dva paralelna sveta: formalnom, koji se odvija putem specijalizovanih sajtova ili oglašavanja na samom veb-sajtu kompanije koja traži radnike, i neformalnom, koji se gradi kroz mreže i preporuke na popularnim platformama. Dok jedni otvaraju vrata putem algoritama, drugi to čine putem ljudi / kontakata. Linija između ova dva sveta nije ravna: za visokokvalifikovane i menadžerske pozicije mreže su snažan alat, ali za većinu radnika, naročito za one nižeg i srednjeg obrazovanja, tradicionalni sajtovi i dalje ostaju konkretniji put do posla. Štaviše, to se može lako proveriti odlaskom na odeljak Posao, gde pretraga pokazuje ubedljivo najviše oglasa za posao u Beogradu za radnike sa srednjom stručnom spremom (SSS).
Ključne razlike
LinkedIn je nesumnjivo promenio kompletnu percepciju o zapošljavanju, budući da je prisutan globalno i nema jezičkih / kulturoloških barijera u spajanju ljudi – vrednuje se ono šta znate da radite. U eri digitalizacije, ova mreža je postala jedan od značajnijih alata regrutera, jer na jednom mestu – relativno jednostavno i pregledno – mogu stupiti u kontakt sa mnogo potencijalnih kandidata. Posebno se ceni mogućnost da kandidat bude sagledan kao celina, kroz istoriju njegove karijere, preporuke, svedočanstva o radu / uspesima, interakcije i mrežu kontakata. Prema podacima LinkedIn Economic Graph-a, ova platforma u 2025. beleži više od milijardu aktivnih korisnika koji svakodnevno pretražuju poslove. Poslodavci dobijaju uvid u kompetencije kandidata i mogu precizno da ciljaju talente.
Međutim, upravo ta sofisticiranost čini LinkedIn manje pristupačnim onima koji nisu digitalno pismeni, manje su obrazovani ili koji profesionalni engleski ne koriste svakodnevno. Takvih kandidata nije malo, posebno u Srbiji. U dokumentu Statističkog zavoda Republike Srbije iz 2012. godine strukturiranost zaposlenih po stručnoj spremi pokazuje da je značajan deo zaposlenih imao samo srednju školu kao nivo stručne spreme. Podaci za 2022. su potom pokazali da se broj zaposlenih sa završenom srednjom školom povećao za oko 48.900 u odnosu na 2021. godinu.
Dakle, za mnoge kandidate sa srednjom stručnom spremom, koji traže posao u uslužnim delatnostima, trgovini, transportu, logistici ili proizvodnji, sajtovi poput lokalnih portala za zapošljavanje ili međunarodnih oglasnika, često su prva i najefikasnija adresa. Na njima se objavljuje najveći broj konkretnih i zvanično otvorenih oglasa, a prijava ne zahteva razvijenu mrežu, već samo ažuriran CV i osnovne podatke o kandidatu. Ponekad se u oglasu navodi da CV čak i nije potreban, zavisno od pozicije i traženih veština.
Regruteri koji imaju iskustva s masovnim zapošljavanjima potvrđuju da većina kandidata za operativne i tehničke pozicije dolazi upravo putem oglasnika. Analize tržišta rada u regionu pokazuju da je oko 63,5 odsto svih prijava za takve poslove podneto putem sajtova za zapošljavanje, dok LinkedIn u ovom segmentu ima znatno manji udeo.
LinkedIn, s druge strane, pre svega služi kao alat za karijerno pozicioniranje, umrežavanje i lični brending. Studije sprovedene na MIT-u, Harvardu i Stenfordu pokazuju da u traženju posla i otvaranju novih prilika presudnu ulogu često imaju tzv. „labave veze“ – poznanstva iz šire profesionalne mreže, poput bivših kolega, saradnika ili kontakata s društvenih mreža, koji mogu ponuditi informacije i preporuke do kojih se kroz bliske krugove ređe dolazi. Takav efekat posebno se vidi kod visokokvalifikovanih profila i menadžera, gde preporuke i lični kontakti imaju veću težinu od same prijave. U tom smislu, LinkedIn svakako ne zamenjuje sajtove – on im dodaje dimenziju vidljivosti, ali samo ako kandidat ima jasno definisanu profesionalnu priču i aktivan je u održavanju mreže kontakata.
Prednosti tradicionalnih sajtova za zapošljavanje, u odnosu na društvene mreže, jesu transparentnost i standardizacija. Svaka pozicija dolazi sa jasnim opisom, uslovima i rokovima, a sistem prijava omogućava jednostavno praćenje i poređenje kandidata. Iako i ovde postoje problemi – poput „ghost oglasa“ koji ostaju aktivni i kada je proces završen – verovatnoća zloupotrebe ili nepostojećih radnih mesta manja je nego na društvenim mrežama. Ovo je posebno važno za kandidate koji nisu vešti u razlikovanju ozbiljnih ponuda od marketinških mamaca, te mogu lako upasti u začarani krug frustracije, uzaludnog slanja imejlova i gubljenja vremena.
Kombinovani pristup može biti „win-win” opcija
Poslodavci biraju kanal u zavisnosti od tipa radnog mesta. Za stručne ili rukovodeće pozicije LinkedIn je najefikasniji alat za pronalaženje kandidata koji nisu aktivni u potrazi, dok su oglasnici mnogo produktivniji kod operativnih radnika, prodavaca, administrativnih službenika ili komercijalista. Mikro i male firme mogu koristiti društvene mreže kao dopunski kanal, ali to podrazumeva ulaganje u brendiranje i jasnu komunikaciju.
Današnje tržište rada traži fleksibilnost i realan uvid u sopstvenu poziciju. Shodno tome, LinkedIn može pomoći da kandidat bude vidljiv i povezan sa ključnim ljudima, ali ne može zameniti direktan proces prijave.
Nasuprot tome, sajtovi za oglašavanje poslova nude strukturu i pouzdanost, ali ne pružaju priliku za brendiranje. Najmudriji pristup bi bio kombinovani – aktivan profil na mreži za pozicije koje zahtevaju prepoznatljivost i reputaciju, uz redovno praćenje sajtova za konkretne oglase i prilike.
Takođe treba imati u vidu da nije jednostavno porediti Srbiju i svet, jer je digitalna pismenost u zemlji i dalje osetno manja u odnosu na razvijenija tržišta, koja su, pritom, i dinamičnija, veća, agilnija. U svakom slučaju, najvažnije oružje za kandidate ostaje manje-više isto kao i ranije, a podrazumeva ažuran CV, dobru informisanost i sposobnost da se prepoznaju prave prilike u moru oglasa.
