Saldo “kovid godine” 2020.
Godina koju smo ostavili iza nas svakako je po mnogo čemu specifična, a ohrabruje činjenica da kovid kriza nije imala drastičan uticaj na tržište rada. Prema analizi portala Halo oglasi Posao, primetna je promena trenda, ali i dalje je tražnja za određenim profilima bila relativno velika.
Kad se podvuče crta u prethodnih godinu dana, statistika izvučena na osnovu ponašanja poslodavaca i kandidata na portalu Halo oglasi Posao, saldo je takav da je 4.050 poslodavaca oglasilo ukupno 13.210 radnih mesta. Za ova radna mesta, svoju prijavu poslalo je oko 112.000 kandidata.
Najviše prijava za poslove u prodaji, administraciji, transportu
Prema podacima portala Halo oglasi Posao broj oglasa u kojima se traže, konobari, šankeri, kuvari, frizeri i kozmetičari, od početka korona krize je znatno opao. Sa druge strane, kriza se pokazala kao šansa za neka druga zanimanja, pa su tako poslodavci pojačano tražili prodavce i kasire, dostavljače hrane, vozače, građevinske radnike. Takođe, veoma traženi, sudeći po porastu broja oglasa, bili su i radnici na delikatesu, na voću i povrću.
Sa druge strane, one koja je u potrazi za poslom, pokazalo se da su kandidati najviše aplicirali za poslove u oblastima prodaje, ugostiteljstva, a zanimali su ih administracija, transport i građevinarstvo.
Kada je reč o oglasima za posao, portal Halo oglasi ohrabruje sve poslodavce i kandidate da isprobaju našu mrežu. Brojke jasno govore da smo i u talasu do sada nezapamćene krize uspeli da budemo most koji efikasno spaja poslodavce i kandidate za posao. One koji nisu odabrani u protekloj godini, želimo da motivišemo da se oprobaju u 2021. a mi ćemo vam, korisnim savetima na našem portalu, u tome dodatno pomoći.
NSZ ističe potrebu za medicinskim osobljem i građevincima
Kada je reč o zvaničnoj statistici, i tu je registrovana promena trenda, ali su godinu obeležile potrebe za medicinskim osobljem usled kovid krize, građevinaca i higijeničara. Kako je rečeno za Halo oglase u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, zanimanja za kojima su poslodavci iskazivali potrebe od 1. marta, pa do kraja oktobra, bili su pre svega svi profili građevinskih stručnjaka, specijaliste doktori medicine i medicinske sestre i higijeničari.
Na listi traženih, prema podacima NSZ, našle su se i osobe čija su zanimanja čistač prostorija, manipulant u proizvodnji kablova i provodnika, komunalni higijeničar, šivač tekstila, pomoćni elektromonter, ali i paker i prodavac. Zatim, do posla su lako dolazili i građevinski i mašinski tehničari, ekonomski tehničari, elektrozavarivači, strukovni ekonomisti, komercijalisti, poslovni sekretari. Tu su i diplomirani inženjeri građevinarstva, diplomirani ekonomisti mašinski inženjeri. Zanimljivo je da su popularniji bili i instruktori vožnje, vaspitači predškolske dece, strukovni vaspitači, ali, još zanimljivije i tehnolozi prerade mesa i ribe.
Sa druge strane, duže su se zadržavali na evidenciji kandidati za posao u oblasti ugostiteljstva, turizma i saobraćaja. Međutim, postoje i zanimanja koja svakako teže nalaze poslodavce. Na primer, to su oni koji su završili neku humanističku nauku npr. istoričari umetnosti.
Podaci NSZ takođe još jednom potvrđuju da do posla teže dolaze zanimanja kao što su pomoćni daktilograf, daktilograf, upravni tehničar, birotehničar. Teško su zapošljivi i pravni tehničari i pravnici, zatim mašinski tehničari, mehaničari za poljoprivredne i za tekstilne mašine, metalostrugari, rukovaoci poljoprivrednim mašinama.
RZS konstatuje 2,2 miliona zaposlenih krajem trećeg kvartala
Prema izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti iz 2009. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje registruje isključivo situacije u kojima poslodavac ima potrebu za kadrom, i za tu situaciju se obrati Nacionalnoj službi zbog posredovanja. To znači da NSZ, iako ima evidenciju na nivou čitave zemlje, nema podatke u ukupnoj potražnji na tržištu rada. Te podatke prikuplja i vodi Republički zavod za statistiku.
Međutim, u ovom momentu ovaj nacionalni registrator nema podatke za čitavu 2020. godinu. Te podatke, kako je najavljeno na njihovom sajtu, možemo da očekujemo tek krajem januara. Podsećanja radi, brojke pokazuju da je u trećem kvartalu 2020. u Srbiji ukupno bilo zaposleno 2.224.842 osobe. U odnosu na isti kvartal 2019. godine, ukupna registrovana zaposlenost je povećana za dva odsto, odnosno za 44.422 lica.
Teritorijalno, prema statističkom zavodu, rast zaposlenosti je dominantno skoncentrisan u Beogradskom regionu i Regionu Vojvodine.
I prema statistici RZS, potvrđena je popularnost određenih zanimanja. Tako su, na primer, sektori u kojima je došlo do najvećeg povećanja broja zaposlenih bili najpre prerađivačka industrija, gde je zabeležen rast za 14.513 lica, građevinarstvo sa rastom od njih 9.727. Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila zabeležila je rast zaposlenih za 9.025, sektor informisanja i komunikacija za 6.643 lica, a saobraćaja i skladištenja za 4.419 lica.
