Šta je bolje usavršiti - veštinu korišćenja mašine ili upravljanje stresom?
Kursevi stranih i računarskih jezika, treninzi poslovne komunikacije, veštine upravljanja konfliktnim situacijama, umeće pregovaranja, sticanje veština uspešnog vođenja tima i motivacije zaposlenih... samo su neki od načina da poslodavci obezbede uspeh i lidersku poziciju svoje firme na duge staze. Za one koji su svesni činjenice da su zaposleni najvažnija imovina firme, široka je lepeza kurseva i obuka, putem kojih bi trebalo da im omoguće da nadograde formalno obrazovanje.
Bez razvoja ličnih veština, a na temelju već stečenog znanja, zaposleni, kao i firma ili preduzeće u kojem radi, postaju skoro nevidljivi na tržištu koje im je cilj, u vremenu brzih promena kojima svedočimo na dnevnom nivou. Zato je rešenje pitalice kako postati i ostati uspešan, ali i tražen – u neformalnoj obuci zaposlenih koje omogućavaju polazniku da već istog dana počne primenu onoga što je naučio.
Niska svest o značaju ulaganja u zaposlene
Ideja o potrebi stalnog usavršavanja nije nova, stara je gotovo 200 godina, a iznenađuje činjenica da i dalje nije široko primenjena. U ovom delu neke firme stiču stratešku prednost u odnosu na konkurenciju, jer neke organizacije investiraju tek tri do pet odsto svojih prihoda u obrazovanje zaposlenih, neke uopšte ne ulažu. Koliko se na taj način može ići u korak s vremenom i ujedno očekivati vrhunski poslovni rezultati, veći radni moral, motivisanost i produktivnost zaposlenih, ostaje da se vidi. Primeri uspešnih kompanija pokazuju da njihove strategije razvoja vrlo često podrazumevaju i plan i strategiju obuke zaposlenih, kao i izdvajanje značajnih suma za te svrhe, jer je to način da uspešno upravljaju akumuliranim znanjem svog preduzeća.
Ipak, iako se to možda ne čini na prvi pogled, edukacija zaposlenih je vin-vin situacija, ali ne tako česta u poslovnom svetu. A računica je jednostavna – kada poslodavac snosi troškove obuke, zaposleni imaju dodatnu motivaciju jer rade na unapređenju svojih veština, što vrlo često dovodi do poistovećivanja sa ciljevima firme. Tada se zaposleni oseća kao njen sastavni deo, kao neko ko pripada firmi u kojoj radi. Istovremeno, novo znanje će doprineti unapređenju rada čitave organizacije, jer veštine koje je stekao tokom edukacije su upravo one koje su joj nedostajale.
Podrška usavršavanju i od NSZ
Dobra vest je i da troškove dodatne obuke zaposlenih ne mora u potpunosti da snosi poslodavac. To će delimično učiniti, primera radi, Nacionalna služba za zapošljavanje, pod određenim uslovima, a shodno Pravilniku o bližim kriterijumima i uslovima za uključivanje zaposlenog u obuke za potrebe poslodavca radi sticanja dodatnih znanja i veština koje je donelo resorno ministarstvo. To konkrentno znači da će, ukoliko je radnicima određenog poslodavca potrebna dodatna obuka, država moći da subvencioniše i do 60 odsto troškova ukoliko je ta firma u prethodne dve godine izmirila obaveze za poreze i doprinose u zakonskim rokovima, nije bila evidentirana u registru dužnika prinudne naplate i ima izrađen plan usavršavanja.
NSZ je predvidela da sredstva za sprovođenje obuke mogu da se koriste za troškove predavača, putne troškove i smeštaj, materijale i potrošnu robu, troškove amortizacije alata i opreme, zakup… Poslodavac koji ima do pet zaposlenih, koji su najmanje 24 meseca u radnom odnosu na neodređeno vreme, ima pravo da u obuku uključi jednog zaposlenog, onaj koji ima od šest do 14 - dva zaposlena, a poslodavac koji ima 15 i više zaposlenih ima pravo da u obuku uključi zaposlene čiji broj ne može biti veći od 20 odsto ukupnog broja. Pripravnik ne može da bude uključen u obuku ili zaposleni kojem do penzije nedostaju dve godine.
Hard skills Vs Soft skills
NSZ je postavila još jedan uslov poslodavcu, a to je da će finansirati obuku zaposlenog ukoliko ga zadrži u radnom odnosu na neodređeno vreme još najmanje 24 meseca nakon sticanja sertifikata o stečenim kompetencijama. Ukoliko se to ne dogodi, poslodavac je dužan da Nacionalnoj službi nadoknadi sve troškove obuke. Industrijske revolucije dolaze i prolaze, a učenje kao centralni resurs 21. veka postaje najsnažnije, najprimamljivije, najzaslužnije i najprijatnije iskustvo koje pojedinac ili grupa mogu da dožive, saglasni su mnogi. Ostaje samo pitanje ili stvar ukusa, da li se okrenuti obukama koje se odnose na usvajanje novih, odnosno nadgradnju i usavršavanje već postojećih veština, kao što su obuke o novim propisima iz neke oblasti, za korišćenje nove mašine ili softvera ili onima koji se tiču organizacione kulture, kao što su timski rad, komunikacija, rešavanje konflikata, upravljanje stresom, motivacija, zadovoljstvo poslom. Hard skills ili soft skills – ostaje da vidimo.
