Šta je starije za savremenog poslodavca - znanje ili diploma?
Ono što generacije pred penzijom ubeđeni da su u pravu, pričaju svojoj deci jeste „završavaj fakultet da bi dobio/la dobro plaćeni posao i da bi napredovala“. Tako je, kažu, u njihovo vreme bilo. Danas, međutim, sve više viđamo slučajeve da privatan sektor ne pita za formalno obrazovanje, već samo koje veštine poseduje kandidat za određenu poziciju. To nam nameće pitanje, šta je zapravo važnije, praktična znanja ili diploma. Odgovor nije jednostavan, ali pokušaćemo da istaknemo prednosti i mane.
Zašto je važna diploma?
Formalno obrazovanje je važan proces koji počinje od dana kad dete krene u osnovnu školu, gde paralelno usvaja znanja i razvija različite socijalne veštine, koje će kasnije koristiti i u kompaniji. Traje i kroz srednju školu i fakultet, kao i kroz postdiplomske studije. Tu se stiču teorijska znanja, po zvanično utvrđenim planovima i programima čiji je cilj dobijanje diplome. Znanja i veštine se stiču prema planu i programu koji je unapred određen i koji manje obraća pažnju na pojedinca. Znanje se usvaja postepeno, shodno uzrastu i zbog toga je izdeljeno po razredima i stepenima. Upoređuju se prakse kroz istoriju i u različitim zemljama, vezano za različite oblasti podeljene kroz više predmeta. I to je suština obrazovane osobe – da usvoji znanja i principe funkcionisanja u različitim sferama života, a ne samo usko stručna znanja koja su potrebna za posao. O prednosti opšteg obrazovanja, izlišno je i govoriti, jer su brojne i nesporne. A kada je reč o specifičnim znanjima potrebnim za posao, koja se stiču na fakultetu i u srednjoj školi i tu su mogućnosti velike za one koji znaju da ih iskoriste i odvoje obrazovni od praktičnog dela. Formalno obrazovanje se sporije menja u skladu sa potrebama društva a uporedo sa formalnim obrazovanjem razvija se i neformalno obrazovanje. Naravno, izvesno je da će najbolje proći oni koji su uzeli najbolje iz oba vida učenja, zavisno od situacije koja im se kroz život i rad nametnula.
Šta je važno kompanijama?
Kompanije će ceniti obrazovan kadar koji zna da obavlja posao na poziciji za koju konkuriše. Iz ugla kompanije, idealan kadar u najvećem broju slučajeva ima i diplomu i praktična znanja. Praksa je pokazala da samo diploma može da “otvori vrata“ u smislu da kandidatu da priliku da se zaposli ali na nižim pozicijama na kojima i dalje treba da uči praktične stvari. Kompanije neće odbiti dokazane profesionalce u praksi za visoke pozicije. Tu je obično praksa takva da poslodavac sam ponudi poziciju nekome ko je dokazano uspešan, dok taj isti čovek često nema neophodnu stavku zvanu diploma, kad želi sam da se prijavi na oglas za posao.
Kako je internet skinuo diplome s trona?
Kompanijama je zapravo najvažnije da imaju kadar koji je tokom celog radnog veka spreman da se usavršava. Da biste bili uspešni u bilo kom poslu morate da se stalno usavršavate kako biste ostali u toku sa novim promenama. To podrazumeva da je zaposleni spreman da nastavi sa procesom sticanja znanja i kada je formalno obrazovanje završeno, na sve načine, a danas je jedan od najzastupljenijih načina – internet doškolavanje, kursevi, obuke, seminari. Kako se internet razvijao znanje je sve a spada u obe kategorije - formalno i neformalno obrazovanje. Zato je danas nedopustivo da se šefovima govori kako nešto ne znate, ukoliko to najpre niste potražili na internetu. Postoje brojni tutorijali za usavršavanje rada u programina, na primer, ili za bilo koji zadatak. Postoje besplatni online kursevi, besplatne obuke.
Tu bi trebalo voditi računa i ne mešati obrazovanje, sa opštom informisanošću. Znanja stečena iz medija nisu obuke za posao, ali jesu informisanost koja spada u domen opšte kulture.
Prednosti neformalnog i praktičnog obrazovanja
Neformalno obrazovanje je, dakle, važno. Ako ide uz diplomu, pokazuje idealnu osobinu kandidata, a to je želja za konstantnim usaršavanjem. Ono se obavlja kroz praktičan rad, prilagođen više tržištu, a manje teorijskim i temeljnijim znanjima i upoređivanju praksi. Nema sertifikata, nema diploma za uspešno savladavanje zadatka. Svaki kurs, seminar, trening i samostalno učenje, praksa u kompaniji spadaju u neformalno obrazovanje.
Nisu sve osobe jednako spremne da se posvete svakom vidu sticanja znanja, pa ne smemo gubiti iz vida prirodne sklonosti. U javnosti se sve više pominje koncept dualnog obrazovanja, koji podrazumeva da se đaci, dok idu u školu, pripremaju i za rad u privredi. To je način razvijenih zemalja koje to praktikuju da pomire teorijska suštinska i duboka znanja koja pruža fakultet, sa praksom na terenu, a ukoliko kandidat ima svest o tome da se kroz neformalnu edukaciju putem kurseva i obuka stalno usavršava, dobili smo idealnog zaposlenog 21. veka.
