Šta od pitanja možete očekivati na razgovoru za posao?
Intervju - Specijalista za razvoj i savetovanje Anđela Arula
5.12.2012.
Na svakom razgovoru za posao potrebno je davati konkretne odgovore, navoditi primere, ali i znati da na sva pitanja koja imaju diskriminišući karakter imate pravo da ne odgovorite.
Svako ko se barem jednom u životu našao u situaciji da mu je potreban posao, zna koliko je to težak, ali i veoma često dugotrajan zadatak. Čak i onda kada vam u jednom momentu zazvoni telefon i dobijete poziv na razgovor za posao, agonija ne prestaje, jer kod mnogih ljudi trema i nervoza postanu još veći. Kroz misli vam se tada provlači beskonačno mnogo pitanja: Ko će sve biti na razgovoru? Šta da odgovorim ako me pitaju… Da li ću zvučati sigurno i samouvereno?
Kako bismo svima vama koji imate tenziju od razgovora za posao, ili tek prvi put idete na jedan, olakšali i razbili strah, u razgovoru sa specijalistom za razvoj i savetovanje, Anđelom Arula, otkrićemo vam kakva sve pitanja možete očekivati, od koga, kao i šta odgovoriti.
Ko treba da vodi razgovor sa kandidatom?
“Kako je proces pronalaženja adekvantih kandidata složen i najčešće podrazumeva nekoliko krugova intervjua postoji nekoliko mogućnosti:
Koja su univerzalna pitanja upućena kandidatima?
“U zavisnosti od toga za koju vrstu intervjua se odlučimo (strukturisani, polustrukturisani, nestrukturisani), postojaće manje ili više univerzalnih pitanja, bez obzira na to za koji posao je kandidat konkurisao. Svaki intervju počinje predstavljanjem intervjuera, odnosno osobe koja vodi čitav razgovor. Na taj način, pružajući kandidatu opšte informacije o sebi, kompaniji, organizaciji, sektoru, poziciji za koju je konkurisao, obezbeđuje se prijatna i personalizovana atmosfera i okruženje.
Zatim slede pitanja poput: motivacije za radno mesto i kompaniju, očekivanja od radnog mesta, očekivana zarada i dostupnost (ukoliko je kandidat zaposlen).
Ono što je specifično, jeste to da svaka pozicija podrazumeva postojanje određenih znanja, sposobnosti i veština koje su potrebne za obavljanje određenih poslova iz čega proizlaze i specifična pitanja, zadaci, simulacije problema koje se postavljaju pred kandidata.”
Koji su poželjni odgovori?
“Najbolje je da kanditat na svako pitanje daje konkretan odgovor. Potrebno je precizno navesti aktivnosti, odnosno poslove koje je do sada obavljao, kao i ulogu koju je imao u određenim aktivnostima. Pored toga, poželjno je ispričati koje su bile posledice, ishodi kao i efekti na poslovanje aktivnosti koje je kandidat obavljao tokom angažovanja na određenim pozicijama/projektima. Na svakom razgovoru poželjno je davati i primere za konkretne situacije, veštine, sposobnosti koje su od značaja za obavljanje određenih poslova.”
Navedite tip pitanja koja poslodavci treba da izbegavaju?
“Svako pitanje koje ima diskriminišući karakter treba u potpunosti izbegavati. Tu spadaju godine kandidata, bračni status, veroispovest, seksualna orijentacija, planiranje porodice …”
Koji su nepoželjni odgovori?
“U svakom slučaju to su generalni, neodređeni odgovori koji mogu da se primene na skoro svaku situaciju. Takođe, nije poželjno da kandidat izbegava navođenje primera za konkretne aktivnosti, jer na taj način intervjuer može steći utisak da se radi o osobi koja nije u stanju da se fokusira (izdvoji bitno od nebitnog) ili koja je sklona izbegavanju preuzimanja odgovornosti. Prethodno navedeno kod poslodavca može izazvati sumnju da se radi o stereotipnim, “naučenim” odgovorima, a ne o strukturisanom osmišljenom predstavljanju osobe čija forma i sadržaj zavise od nivoa pozicije i kompanije za koju se kandidat prijavljuje.”
Šta odgovoriti na pitanje: “Koliku platu očekujete?”
“Iako se često doživljava kao “nezahvalno” ili “nepopularno” pitanje, važno je da kandidat pokaže da je i o tome razmišljao, kao i da je došao pripremljen na razgovor. Ono što može izazvati dilemu kod kandidata jeste bojazan da će navesti previsoku ili prenisku cifru i da će to negativno uticati na ishod procesa.
Ipak, treba pokazati određenu zrelost i tražiti informacije koje mogu biti od pomoći da konkretizujete svoja očekivanja (npr. da li je zarada fiksna ili postoje bonusi, ukoliko postoje da li su mesečni, kvartalni, godišnji, da li je platna struktura definisana ili se o zaradi pregovara). Nakon prikupljanja relevantnih informacija, kandidat se može odlučiti da navede raspon očekivane zarade ili pak minimalnu zaradu ispod koje ne bi pristao na obavljanje određenih poslova.”
Želimo vam puno sreće u pronalasku željenog posla i neka već sledeći razgovor za posao bude baš taj, konačan, a kako bismo vam taj čitav proces još više ubrzali, odličnu ponudu oglasa pogledajte ovde.
Svako ko se barem jednom u životu našao u situaciji da mu je potreban posao, zna koliko je to težak, ali i veoma često dugotrajan zadatak. Čak i onda kada vam u jednom momentu zazvoni telefon i dobijete poziv na razgovor za posao, agonija ne prestaje, jer kod mnogih ljudi trema i nervoza postanu još veći. Kroz misli vam se tada provlači beskonačno mnogo pitanja: Ko će sve biti na razgovoru? Šta da odgovorim ako me pitaju… Da li ću zvučati sigurno i samouvereno?
Kako bismo svima vama koji imate tenziju od razgovora za posao, ili tek prvi put idete na jedan, olakšali i razbili strah, u razgovoru sa specijalistom za razvoj i savetovanje, Anđelom Arula, otkrićemo vam kakva sve pitanja možete očekivati, od koga, kao i šta odgovoriti.
Ko treba da vodi razgovor sa kandidatom?
“Kako je proces pronalaženja adekvantih kandidata složen i najčešće podrazumeva nekoliko krugova intervjua postoji nekoliko mogućnosti:
- prvi susret i upoznavanje sa kandidatima obavlja predstavnik sektora za ljudske resurse, dok drugi krug obavlja neposredni rukovodilac čiji sektor zapošljava kandidata
- prvi susret sa kandidatima obavlja predstavnik sektora za ljudske resurse, dok drugi obavlja predstavnik sektora za ljudske resurse zajedno sa neposrednim rukovodiocem u čiji sektor se zapošljava kandidat
- sve krugove intervjua obavljaju predstavnik sektora za ljudske resurse i neposredni rukovodilac čiji sektor zapošljava kandidata
Koja su univerzalna pitanja upućena kandidatima?
“U zavisnosti od toga za koju vrstu intervjua se odlučimo (strukturisani, polustrukturisani, nestrukturisani), postojaće manje ili više univerzalnih pitanja, bez obzira na to za koji posao je kandidat konkurisao. Svaki intervju počinje predstavljanjem intervjuera, odnosno osobe koja vodi čitav razgovor. Na taj način, pružajući kandidatu opšte informacije o sebi, kompaniji, organizaciji, sektoru, poziciji za koju je konkurisao, obezbeđuje se prijatna i personalizovana atmosfera i okruženje.
Zatim slede pitanja poput: motivacije za radno mesto i kompaniju, očekivanja od radnog mesta, očekivana zarada i dostupnost (ukoliko je kandidat zaposlen).
Ono što je specifično, jeste to da svaka pozicija podrazumeva postojanje određenih znanja, sposobnosti i veština koje su potrebne za obavljanje određenih poslova iz čega proizlaze i specifična pitanja, zadaci, simulacije problema koje se postavljaju pred kandidata.”
Koji su poželjni odgovori?
“Najbolje je da kanditat na svako pitanje daje konkretan odgovor. Potrebno je precizno navesti aktivnosti, odnosno poslove koje je do sada obavljao, kao i ulogu koju je imao u određenim aktivnostima. Pored toga, poželjno je ispričati koje su bile posledice, ishodi kao i efekti na poslovanje aktivnosti koje je kandidat obavljao tokom angažovanja na određenim pozicijama/projektima. Na svakom razgovoru poželjno je davati i primere za konkretne situacije, veštine, sposobnosti koje su od značaja za obavljanje određenih poslova.”
Navedite tip pitanja koja poslodavci treba da izbegavaju?
“Svako pitanje koje ima diskriminišući karakter treba u potpunosti izbegavati. Tu spadaju godine kandidata, bračni status, veroispovest, seksualna orijentacija, planiranje porodice …”
Koji su nepoželjni odgovori?
“U svakom slučaju to su generalni, neodređeni odgovori koji mogu da se primene na skoro svaku situaciju. Takođe, nije poželjno da kandidat izbegava navođenje primera za konkretne aktivnosti, jer na taj način intervjuer može steći utisak da se radi o osobi koja nije u stanju da se fokusira (izdvoji bitno od nebitnog) ili koja je sklona izbegavanju preuzimanja odgovornosti. Prethodno navedeno kod poslodavca može izazvati sumnju da se radi o stereotipnim, “naučenim” odgovorima, a ne o strukturisanom osmišljenom predstavljanju osobe čija forma i sadržaj zavise od nivoa pozicije i kompanije za koju se kandidat prijavljuje.”
Šta odgovoriti na pitanje: “Koliku platu očekujete?”
“Iako se često doživljava kao “nezahvalno” ili “nepopularno” pitanje, važno je da kandidat pokaže da je i o tome razmišljao, kao i da je došao pripremljen na razgovor. Ono što može izazvati dilemu kod kandidata jeste bojazan da će navesti previsoku ili prenisku cifru i da će to negativno uticati na ishod procesa.
Ipak, treba pokazati određenu zrelost i tražiti informacije koje mogu biti od pomoći da konkretizujete svoja očekivanja (npr. da li je zarada fiksna ili postoje bonusi, ukoliko postoje da li su mesečni, kvartalni, godišnji, da li je platna struktura definisana ili se o zaradi pregovara). Nakon prikupljanja relevantnih informacija, kandidat se može odlučiti da navede raspon očekivane zarade ili pak minimalnu zaradu ispod koje ne bi pristao na obavljanje određenih poslova.”
Želimo vam puno sreće u pronalasku željenog posla i neka već sledeći razgovor za posao bude baš taj, konačan, a kako bismo vam taj čitav proces još više ubrzali, odličnu ponudu oglasa pogledajte ovde.
Izvor: Halo oglasi
