U susret novoj školskoj godini – između želja i potreba tržišta
Nova školska godina je pred vratima i, mada možda i neverovano zvuči, mnogi se raduju povratku u školske klupe posle po svemu posebne 2020. Upisna groznica polako trese srednjoškolce i buduće akademske građane, a da li se njihove želje za nastavkom školovanja poklapaju sa potrebama tržišta tek će se videti.
Za sada se čini da za deficitarnim zanimanjima, kao što su stolari, kuvari i druge brojne zanatlije, o čemu su Halo oglasi već pisali, i dalje nema velikog interesovanja iako potražnja za njima ne jenjava.
Na osnovu podataka Nacionalne službe za zapošljavanje i dalje su traženi poslovi šivača tekstila, pomoćnog građevinskog radnika, pakera, zatim prodavci, šivači konfekcije, elektrozavarivači, građevinski, ekonomski i mašinski tehničari…
Tražene srednje škole
Pandemija virusa Kovid 19 dovela je određene poslove u žižu interesovanja pa je tako u srpskoj prestonici Medicinska škola “Beograd” prilično tražena, kao i Elektrotehnička škola “Nikola Tesla”.
Činjenica je i da su gimnazije i dalje najpopularnije, u Beogradu posebno Prva, Treća, Deveta i Deseta, u Novom Sadu “Jovan Jovanović Zmaj”, “Svetozar Marković” i “Isidora Sekulić”, dok su u Nišu medicinska škola, kao i Pravno-poslovna škola među najpopularnijima. Intersovanje za IT škole je očekivano, posebno kada se uzme u obzir sve veća promocija elektronske, onlajn trgovine i usluga.
Da li će budući srednjoškolci imati sluha za potrebe tržišta koje kaže da će u narednom periodu, po eventualnom ublažavanju epidemiološke situacije, najveće šanse da se zaposle imati oni u trgovini, stolarskim delatnostima, zavarivači, kao i u oblasti građevine, drumskog saobraćaja, medicinari, ostaje da se vidi.
Šta zanima buduće studente?
Istovremeno, budući studenti će na Univerzitetu u Beogradu imati na raspolaganju ove školske godine 14.974 mesta, što je nešto manje nego prethodne godine. Za “budžet” će se boriti 9.588 studenata, dok će samofinansirajućima biti na raspolaganju nešto više od polovine tog broja - 5.386 mesta. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji trenutno radi 100 fakulteta, a u okviru Beogradskog univerziteta 31. Ti fakulteti organizovani su u četiri grupacije: društveno–humanističke, medicinske, prirodno-matematičke i tehničko-tehnološke nauke.
Veliko interesovanje srednjoškolaca je za upis na Filozofski fakultet, za smer psihologija, odmah posle smerova na fakultetima tehničkih usmerenja kao što je sve popularniji IT smer. Ako je sudeći po zainteresovanosti, građani Srbije u doglednoj perspektivi neće morati da brinu gde će lečiti zube, s obzirom na to da su hodnici Fakulteta stomatologije ovih dana puni, slična je slika i na Matematičkom fakultetu (za informatiku), Fakultetu organizacionih nauka, logopedije, softverskog inženjerstva na Elektrotehničkom fakultetu.
Šta je presudno – školarina ili perspektiva?
Da li će persektiva u pronalaženju zaposlenja biti presudna u odabiru fakulteta, odgovor može da pruži cena školarine – na Arhitektonskom fakultetu košta godišnje 240.000 dinara, ETF-u, smer softversko inženjerstvo 243.000 dinara, studije na engleskom jeziku koštaju 7.000 evra na Medicinskom fakultetu, 5.000 na Stomatološkom i 3.000 evra na Faramaceutskom. Najjeftiniji je i dalje Tehnički fakultet u Boru, koji spada pod Beogradski univerzitet, i za koji je potrebno iskeširati 50.000 dinara, 57.000 dinara potrebno je za samofinansiranje na Rudarsko-geološkom fakultetu, a 60.000 za Fizički fakultet.
Slobodnih mesta, po fakultetima, najviše ima na Filološkom (1.413), Pravnom (1.400) i Ekonomskom (990). Rezultati prijemih ispita za upis u srednje škole očekuju se 2. jula. Do istog datuma očekuje se da butu završeni i prijemni ispiti na fakultetima.
