Volonteri u Srbiji - Koja prava imaju oni što rade za “dž”?
Geslo "Vrediš koliko zarađuješ" ne važi za njih, jer oni, volonteri, vrede mnogo. Iako je volontiranje u Srbiji još u povoju i prema nezvaničnim podacima ima tek oko 100.000 njih koji rade za “dž”, značaj volonterizma je veliki, jer takav način rada čitavo društvo čini boljim.
Različiti su motivi zbog kojih se mladi i oni koji to odavno nisu odlučuju za dobrovoljni rad - od onih globalnih, kao što je smanjenje procenta siromaštva, do onih potpuno lokalnih - čišćenja divljih deponija, uređenja biciklističkih staza, pomoć starijim sugrađanima ili rad u azilima za životinje i sve to ne samo u Srbiji, već i u drugim zemljama.
Profil volontera
Rad za džabe, međutim, ne podrazumeva da volonter apsolutno nema nikakvu korist od volontiranja. Naprotiv, neguje i ostvaruje lične vrednosti humanitarizma, jer saoseća i želi da pomogne onima kojima je pomoć potrebna, trenira veštine koje nema baš priliku da u redovnim dnevnim obavezama često koristi, radi na ličnom razvoju i na psihološkom planu dok istovremeno prikuplja iskustva važna za razvoj sopstvene karijere. Takođe, volonter je “po difoltu” svestran, ljubopitljiv, saosećajan, timski igrač, komunikativan i te veštine ne mogu da se steknu formalnim obrazovanjem. Psiholozi bi, izvesno je, apsolutno podržali volontiranje jer promoviše i zdrav način života, obeshrabruje negativne odluke, pomaže u rešavanju nekih adolescentskih problema kao što su depresija, nezadovoljstvo, vršnjačko nasilje, trudnoća tokom adolescencije, odustajanje od škole, narkotici...
Ono što volonterizam čini lepim je i to što ne priznaje godine i niko nije ni premlad ni prestar za dobrovoljni rad, iako je najveći broj njih u uzrastu od 18 do 30 godina (oko 75 odsto). Neki podaci ukazuju da je tinejdžera sve više, kao i porodica sa malom decom, ali da ne zaostaje ni “stara garda” i u prilog tome podatak da je Violet Robins iz Australije volontirao do svoje 107. godine.
Prava i obaveze
Ako se neko i dalje pita ko volontira i zašto troši svoje slobodno vreme, odgovor bi mogao da se sažme u jednu račenicu: želi da pomogne i srećan je zbog toga. I baš zbog toga, da ne bi došlo do zloupotrebe bilo koje vrste, Srbija ima Zakon o volontiranju u kojem su precizno navedena prava i obaveze volontera. Zakon je precizan i u kojim situacijama je volontiranje zabranjeno - to su poslovi opasni za život i zdravlje ili oni koji se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje. Takođe, organizator volontiranja ne sme da organizuje volontiranje u cilju sticanja dobiti ili da bi na taj način zamenio rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu... Ukoliko se ispostavi da je to upak učinio, predviđene su novčane kazne u iznosu od 100 do 500 hiljada dinara.
I samo jos jedno preciziranje, volonter nema pravo na novčanu naknadu ili neku drugu imovinsku korist za volontiranje, ali ima prava za naknadu za radnu odeću i sredstva i opremu za ličnu zaštitu, naknadu za putovanje, smeštaj i ishranu u toku svog rada, lekarske preglede, obuke za obavljanje volonterskih usluga i aktivnosti, premije osiguranja isplaćene za slučaj povrede ili profesionalne bolesti tokom tog rada i isplatu džeparca kod dugoročnog volontiranja. Mesečni iznos tog džeparca ne može biti veći od 30 odsto od neto iznosa minimalne mesečne zarade za puno radno vreme u Republici Srbiji.
Obaveze volontera takođe su precizirane: da se saradnici na njih mogu osloniti, da traže podršku i pomoć kada im je potrebna, da budu otvoreni i iskreni u svojim očekivanjima i sposobnostima, da prihvate da rade samo ono za šta su kvalifikovani i šta mogu da uspešno završe, da učestvuju na obukama koje su preduslov za učestvovanje u programu, da zaštite pravo na privatnost podataka Volonterskog servisa, organizacije u kojoj volontiraju, drugih volontera i zaposlenih, da radi u timu zajedno sa drugim volonterima ili zaposlenima, da završe posao u predviđenom roku, prateći predviđene procedure, da podnesu izveštaj odnosno popune evaluaciju po povratku sa kampa, da obaveste organizaciju kada žele da napuste kamp pre njegovog zvaničnog završetka i da zapamte da predstavljaju Volonterski servis prema organizatoru programa volontiranja i lokalnoj zajednici. Posvećenost i entuzijazam se podrazumevaju.
Reč volontiranje prvi put je zabeležena 1630. godine, a od 1970. godine, 5. decembar se slavi kao Međunarodni dan volontera, kada je ostvoren Program UN za volontere.
Brojke
Država je 2014. godine angažovala oko 6.300 volontera na saniranju katastrofalnih poplava koje su zadesile Srbiju i tako uštedela najmanje 790.000 evra, ako se računa da je samo minimalna cena rada od 121 dinar po satu. Samo članovi Crvenog krsta Srbije proveli su tad čak 783.000 radnih sati gradeći brane i pomažući evakuisanima iz poplavljenih područja. Tokom pandemije korona virusa, Vlada Srbije je uspostavila nacionalnu platformu za prijavu volontera za pomoć najstarijim sugrađanima i rizičnim grupama stanovništva. Više od 1.000 volontera iz 50 zemalja godišnje stiže tamo gde je pomoć potrebna. Za tri decenije kroz Srbiju je prošlo više desetina hiljada volontera iz čitavog sveta.
