Za mlade talente
Stipendije za master studije u Milanu
13.2.2014.
Milanska politehnika (Politecnico di Milano) nalazi se među 20 vodećih univerziteta u Evropi. Sa oko 40.000 upisanih studenata i preko 1000 profesora, najveći je italijanski univerzitet za veliki broj tehničkih i prirodnih nauka, arhitekturu i dizajn. Od svog osnivanja 1963. godine, Milanska politehnika je bazirana na kvalitetu i inovaciji nastave, što je rezultiralo uspostavljanjem čvrste saradnje sa svetom ekonomije i privrede kroz razvoj eksperimentalnog istraživanja i transfer tehnologije.
Za akademsku 2014/2015. godinu univerzitet dodeljuje najboljim studentima "Platinium" stipendije u iznosu od 13.300 evra. Studenti koji dobiju "Gold" stipendiju, u iznosu od 8.300 evra godišnje, imaće pokrivene troškove smeštaja u studentskom kampusu, kao i troškove školarine, dok "Silver" stipendija pokriva troškove školarine u iznosu od 3.300 evra godišnje.
Stipendije su namenjene studentima koji dolaze iz zemalja van Evropske unije. U proseku, polovini studenata upisanih na master program biće dodeljena stipendija. Za dodelu stipendije nije potrebno posebno aplicirati, svi kandidati prijavljeni za upis na master studije će biti automatski uzeti u obzir i za dodelu stipendije. Kandidati koji budu primljeni na master studije, a kojima ne bude bila odobrena stipendija, mogu se upisati uz plaćanje godišnje školarine u iznosu od 3.300 evra.
Za upis na master studije je potrebna bečelor diploma. Studenti koji još nisu diplomirali mogu se upisati i bez prethodnog sticanja diplome, tako što će dostaviti uverenje sa fakulteta da mogu steći diplomu pre odlaska na studije u Milano. Studenti viših i visokih škola mogu konkurisati ukoliko nakon završenih studija na visokoj ili višoj školi završe još jednu godinu na nekom od akreditovanih fakulteta.
Odluku o prijemu kandidata, kao i odluku o dodeli stipendije ili oslobađanju od plaćanja školarine, donosi komisija sačinjena od profesora sa odseka za koji kandidati konkurišu. Prilikom ocenjivanja dosijea kandidata, komisija će obraćati posebnu pažnju na prosek u dosadašnjem studiranju, biografiju, motivaciono pismo i preporuku profesora.
Akademska godina počinje u oktobru. Takođe, postoji i mogućnost upisa na drugi semestar koji počinje u martu, ali za upis u tom roku nisu predviđene stipendije. Onlajn registracija kandidata koji konkurišu za upis na prvi semestar (oktobar) biće otvorena od 13. marta.
Uz pomenute stipendije, Milanska politehnika stipendira studente sa visokim prosekom (preko 8,5) za uključivanje u ASP (Alta Scuola Politecnica - ASP) program interdisciplinarnih kurseva. Studenti upisani na ASP oslobođeni su plaćanja školarine za master studije na Milanskoj politehnici, a uz to im je obezbeđen i besplatan smeštaj u Milanu tokom studija, kao i finansijska sredstva za razvoj projekata.
ASP je elitna fakultetska ustanova za mlade talente, koja nudi najboljim studentima priliku da razviju svoje interdisciplinarne sposobnosti kroz seriju inovativnih studijskih projekata ostvarenih u uskoj saradnji sa uticajnim predstavnicima iz sveta biznisa i vladinih institucija.
Osnivači ASP su politehnički univerziteti u Milanu i Torinu, a nastavu mogu da pohađaju isključivo studenti upisani na studije nauke (Master of Science). Izabrani studenti, njih 150, imaće priliku da učestvuju u ASP programu koji se odvija paralelno sa nastavom na master studijama. Na kraju studija oni dobijaju diplomu ASP, kao i diplome oba univerziteta, milanskog i torinskog.
Zašto su privlačni strani univerziteti?
Iako nema zvanične evidencije koliko je studenata otišlo iz Srbije, čime su se sve bavili i da li bi s tim iskustvom mogli da pomognu Srbiji, oni koji su se vratili sretali su se s administrativnim problemima i nespremnim tržištem rada. Studenti koji su se izborili za stipendije ili imaju finansijske mogućnosti da znanje stiču na stranim fakultetima, kažu da tamo dobijaju veću pažnju, ali i da im se otvaraju nove mogućnosti za nastavak školovanja.
"Izabrala sam inostranstvo, jer u Srbiji nema šanse da dobijem posao u struci", kaže Bojana Vasiljević, koja je na postdiplomskim studijama istorije srednjeg veka. Ovi mladi ljudi kažu da je svakako lakše studirati na maternjem jeziku i da glavna razlika nije količina naučenog, već način studiranja.
Iz ugla profesora, najbolji srpski studenti na istom su nivou kao i njihovi vršnjaci u drugim zemljama, što nije slučaj sa prosečnim studentom iz Srbije. Ipak, i oni najbolji imaju dosta problema.
"Najveći problem je nostrifikacija diploma, pristup tržištu rada čije potrebe nisu poput onih u Evropi, studijski programi su drugačiji, pa se pravi disbalans i dolazi do toga da imamo problem kada se vratimo", kaže Bojan Aranđelović iz Organizacije srpskih studenata u inostranstvu.
Kao jedan od načina prevazilaženja tog problema, studentska udruženja predlažu otvaranje novih obrazovnih profila, potrebnih našem, ali i tržištu Evropske unije.
Izvor: NSZ
