Zanati deficitarni, a interesovanje srednjoškolaca minimalno
Od školske 2024/2025. godine, sva odeljenja u srednjim školama primaće najviše 28 đaka, umesto dosadašnjih 30. Ova izmena dovela je do povećanja upisnih pragova, posebno u prestižnim gimnazijama i stručnim školama. Primetna su i dva trenda: medicinski i tehnološki obrazovni profili i dalje su veoma traženi, dok zanatski sektori i gimnazije u manjim sredinama ostaju u senci.
Medicinske škole u unutrašnjosti Srbije su posebno atraktivne, a dobar primer su Novi Pazar i Vranje gde je minimalan broj bodova oko 92 za smer medicinska sestra-tehničar i skoro 89 bodova za zubnog tehničara. Beogradska Vazduhoplovna akademija je takođe popularna među mladima koji u toj profesiji vide perspektivu za budućnost – zaposlenje i zaradu. Tu bodovni prag iznosi oko 89 do 90 bodova. Ovaj uzlazni kontinuirani trend zapravo i ne čudi, jer mladi ciljano upisuju smerove koje će im kasnije biti isplativi. Ne samo što u domaćem zdravstvu kroz godine raste prosek plata, već i oni koji imaju priliku da odu „preko“ rado to čine – zarade su obećavajuće, a radno okruženje ohrabrujuće.
IT obrazovanje – realna šansa ili zabluda
Uprkos brzorastućem IT sektoru i visokim platama u toj branši, situacija nije sjajna u svakoj obrazovnoj ustanovi. Naime, u školi “Nikola Tesla” u Beogradu, IT odeljenja i administrativni smerovi računarskih mreža i tehnološkog inženjeringa beleže veliko interesovanje, sa čak 93 tražena boda za IT smer. Međutim, specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama pokazuju drastičan pad. Recimo, prošlog jula, veliki broj prijavljenih za polaganje prijemnog za IT odeljenja nije ukazivao na potencijalne probleme, ali je po završetku ispita bilo jasno da će mnoge gimnazije ostati bez dovoljnog broja đaka, što znači da ta odeljenja neće moći da se formiraju. O tome svedoče i konkretni podaci – upis u specijalizovana IT odeljenja pao je za oko 15 odsto u celoj Srbiji, a u Beogradu za pet odsto.
Gimnazije u Beogradu bez premca
Kada je reč o gimnazijama, srpska prestonica je u tom pogledu neprikosnovena, a najveće interesovanje vlada za Prvu, Treću, Devetu i Desetu gimnaziju. Takođe, Četvrta gimnazija na Dedinju tradicionalno je na dobrom glasu. Novosadske i niške gimnazije – smerovi prirodno-matematičkog i društvenog usmerenja – ostaju primarni izbor, u približno istoj meri, brojnih đaka koji već po završetku osnovne škole znaju da će ići na studije.
Ali kako se udaljavamo od većih gradskih centara, uočava se opadajuće interesovanje za gimnazije. U manjim gradovima kao što su Jagodina, Paraćin, Bor, Zaječar, Knjaževac, Velika Plana i Čačak gimnazije često ne uspevaju da popune kapacitete.
Zanati u padu uprkos potražnji
Još jedna zanimljivost je da su zanati – danas čak više nego pre, zbog manjka majstora – izuzetno traženi i cenjeni na tržištu rada, ali se u praksi pokazalo da zanatski programi ne privlače mlade. Biće ozbiljan izazov naći bravare, zavarivače, auto-mehaničare, električare i druge stručnjake, ako se ovaj silazni trend nastavi.
Podsećamo i da je u Srbiji dugi niz godina na snazi sistem dualnog obrazovanja u srednjim školama – kao pilot program koji uključuje više od 60 kompanija i 18 škola. Profili obuhvataju upravo mehaničare, bravare, zavarivače, električare, operatere nameštaja i trgovce, a cilj je da se početkom školske 2025/26. godine program proširi za još 18 zanata. Statistike čak pokazuju da se više od 70 odsto đaka koji završe dualne programe obrazovanja zaposli u firmi gde su već radili praksu – odmah po završetku učenja. Dualna praksa u Srbiji podrazumeva da učenici ostvaruju pravo na novčanu naknadu i druge benefite, ipak, čini se da ni to nije dovoljan podsticaj.
I naposletku da rezimiramo:
- I dalje su najtraženiji medicinski i tehnološki profili, kao i gimnazije u većim gradovima zahvaljujući teoretskoj pripremi za fakultete.
- Izazovi su prisutni u manjim sredinama i zanatskim školama, gde često nedostaje dovoljan broj kandidata.
- Ministarstvo i škole trebalo bi aktivnije da promovišu trogodišnje i zanatske smerove, naglašavajući mogućnosti za zapošljavanje i pristojne zarade.
- Pada interesovanje za specijalizovana IT odeljenja u gimnazijama, što ukazuje na potrebu za poboljšanjem nastavnog kadra.
