Zaposleni i preduzetnici – prava i obaveze
Ako ste se ikada zapitali da li vi, kao zaposlena osoba, možete da započnete paralelno i privatan biznis, a da ne remetite „siguran“ posao koji imate – odgovor je da.
Najpre je potrebno da znate da nema prepreka da zaposlena osoba dodatno zaradi kroz otvaranje preduzetničke firme, ali bi dobro bilo da oni koji razmišljaju o dodatnoj delatnosti znaju malo bolje koja su im prava i obaveze koje proizilaze iz toga. A sada ćemo vam objasniti i pojedinosti.
Zakon kaže – da!
U Zakonu o radu nema eksplicitnih članova koji na bilo koji način zabranjuju da osoba iz radnog odnosa otvori preduzetničku radnju. U tom smislu, zaposleni može sebi da, otvaranjem preduzetničke firme, obezbedi dodatan posao i prihode. Tu bi, pre svega trebalo imati u vidu da preduzetnik nije pravno, već fizičko lice, a fizička lica mogu da se registruju u Agenciji za privredne registre za obavljanje delatnosti.
Preduzetnik, dakle, može da regustruje firmu koja ima poreski i matični broj, sedište, poslovno ime i sve što ima i pravno lice, ali uz jednu bitnu razliku – preduzetnik nije samo odgovorno lice, već za sve svoje obaveze odgovara ukupnom imovinom. U imovinu spada i imovina firme, i privatna imovina.
Proverite ugovor o radu
Ono što može da „saplete“ budućeg preduzetnika i zaposlenog u nameri da ima dodatnu delatnost, jeste klauzula u ugovoru o radu koja mu zabranjuje da to učini. Specifičan odnos između zaposlenog i kompanije definisan je ugovorom o radu, a ukoliko eksplicitno nije naznačeno da zaposleni tokom rada kod aktuelnog poslodavca ne može da se bavi samostalno istim ili različitim poslovima kojima se bavi poslodavac. Dakle, nekad je zabranjeno da dodatna delatnost bude konkurencija poslodavcu, odnosno da je iz iste branše, a nekad poslodavac traži ekskluzivitet zaposlenih bez obzira na sektor.
Ugovor o radu definiše sve te dogovore, a ukoliko ništa nije navedeno – nema prepreka u propisima za dodatnu delatnost.
Radni staž je samo jedan
Ukoliko ste se ponadali da će vam dodatna delatnost značiti i dodatne godine radnog staža – uzalud. Preduzetnik, koji je istovremeno zaposlen kod nekog drugog ima jedinstven radni staž kao i bilo koje drugo zaposleno lice. Radni staž mu se, kako ne bi bilo dupliranja, upisuje samo po osnovu rada kod poslodavca.
Ko plaća poreze i doprinose?
U okolnostima koje dozvoljavaju da zaposleni ima i posao „sa strane“, odnosno preduzetničku radnju, postavlja se i pitanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i ko izmiruje te obaveze. Imajući u vidu da svaka osoba može da ima jednu aktivnu prijavu, preduzetnik/zaposleni će biti registrovan po osnovu prioritetnog osnova osiguranja, a prednost ima radni odnos nad privatnom delatnošću. U praksi, znači da će u bazi podataka obaveznog socijalnog osiguranja biti dostupna prijava koju lice ima kao zaposleni, a ne i prijava na obavezno socijalno osiguranje preduzetnika.
Pravo „prvenstva“ i osiguranje
Nekoliko je mogućih slučajeva kad je reč o prijavljivanju na obavezno osiguranje. Na primer, da se zaposleni registruje kao preduzetnik ili obrnuto, da se preduzetnik naknadno zaposlio kod nekog drugog.
U prvom slučaju, nije potrebno podneti prijavu na obavezno osiguranje, jer prvenstvo ima prijava po osnovu ugovora o radu i nakon registracije preduzetnika.
U drugom slučaju, ako je preduzetnik naknadno našao posao kod nekog drugog, u trenutku prijave na obavezno osiguranje u svojstvu zaposlenog, biće odjavljen sa osiguranja kao preduzetnik.
Dva posla - veća penzija
Osnova osiguranja utiče na obračun socijalnih doprinosa. Dve vrste doprinosa se plaćaju samo po osnovu koje ima prvenstvo - za zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, dok se doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje plaća po oba osnova.
To praktično znači da će poslodavac plaćati porez na platu, za penziono, zdravstveno i osiguranje u slučaju nezaposlenosti, dok će preduzetnik kojem je to dodatna delatnost i već ima plaćene doprinose po prioritetnom osnovu, plaćati porez na platu i PIO doprinos.
Oni koji su sebi obezbedili dodatnu delatnost, ujedno su napravili prostor za veću penziju, jer se tako visina penzije obračunava uzimajući u obzir plaćene doprinose za PIO osiguranje po svim raspoloživim osnovama. Dakle, više osnova za plaćanje doprinosa znači i veća penzija u perspektivi.
