Zapošljavanje osoba sa invaliditetom –prava i praksa
Pored toga što se od poslodavaca očekuje da se korektno i profesionalno odnosi prema zaposlenima, odnosno da poštuje njihova prava definisana Zakonom o radu, postoji još jedan zahtev koji zadovoljava socijalno odgovornu komponentu. To je obaveza za one koji zapošljavaju najmanje 20 ljudi da zaposle i određeni broj osoba sa invaliditetom. U Srbiji veliki broj poslodavaca ih i zapošljava, ali i dalje ima onih koji radije plaćaju kaznu.
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koji je donet 2009. godine, zaštitio je njihova prava i obavezao poslodavce. Procene su da je do sada zaposleno oko 28.000 osoba sa invaliditetom, što je dokaz da je ovaj propis motivisao poslodavce da zaposle taj kadar. Međutim, i dalje ima kompanija koje imaju više od 20 zaposlenih, ali ne zapošljavaju te osobe iz različitih razloga. U ovom tekstu bavićemo se pravima osoba sa invaliditetom i obavezama poslodavaca, kako bi obe strane na to podsetili i kako bi, nadamo se, sa svoje strane doprineli što većem uključenju osoba sa invaliditetom.
Ko je u obavezi da zaposli osobe sa invaliditetom?
Ova obaveza nije propisana samo za kompanije, mada važi i za njih bez obzira da li je vlasnik domaća ili strana firma, već i za državnu administraciju, lokalne samouprave, autonomne pokrajine...
Da se podsetimo šta propisuje zakon, kako bi i osobe sa invaliditetom koje su u potrazi za poslom, mogle da se pozovu na isti. Dakle, ova obaveza važi za poslodavce koji imaju više od 20 radnika. Oslobođeni su te obaveze u prve dve godine poslovanja, ali već u trećoj su dužni da je ispoštuju.
Dalje, za one koji zapošljavaju između 20 i 50 ljudi, obaveza je da imaju najmanje jednu osobu sa invaliditetom, dok oni koji imaju više od 50 zaposlenih moraju da imaju najmanje dve osobe sa invaliditetom. Po jedna osoba dolazi na svakih narednih 50 zaposlenih – još jedna osoba sa invaliditetom.
Alternativa
Postoje situacije kada poslodavci, zbog prirode posla nisu u mogućnosti da zaposle osobe sa invaliditetom ili jednostavno na birou rada nema takvih osoba, ili, ona najlošija situacija kad za to nema dovoljno volje. Zakon je predvideo da u toj situaciji poslodavac mora da uplati 50 odsto republičke prosečne plate prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog zavoda za statistiku. To mora da uradi za onoliko osoba sa invaliditetom koliko je bio u obavezi, a nije zaposlio.
Podrška savesnih
Unija poslodavaca Srbije inicirala je pre dve godine osnivanje Mreže poslodavaca koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom pri UPS. Kako su naveli, „jedna od ideja vodilja za formiranje Mreže je i da se kroz nju neguju i razvijaju kolegijalnost i veze između samih preduzeća, odnosno omogući razmena iskustava, kao i da se unaprede odnosi i veze između poslodavaca i osoba sa invaliditetom i njihovih udruženja“. UPS je napravio i Vodič za poslodavce – zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Ukoliko poslodavac ne poštuje zakon, predviđene su i kazne. Kazne za kršenje Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom kreću se od 10.000 dinara do million dinara. Tačan iznos kazne zavisi od toga koji konkretno član zakona nije poštovan.
Najviše su i biće kažnjeni oni poslodavci, odnosno kompanije koje ne zaposle osobu sa invaliditetom iako spadaju u kategoriju onih koji imaju tu obavezu. Takođe, maksimalnu kaznu može da očekuje poslodavac koji zaposli osobu sa invaliditetom koja to zapravo i nije, odnosno, koja se prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ne smatra takvom osobom.
Izuzetak
Ukoliko poslodavac ima volje, ali nema načina ni racionalnih mogućnosti da zaposli osobu sa invaliditetom, predviđena je i alternativa koja nije uplata pola prosečne republičke zarade ili plaćanje penala. To je situacija u kojoj će poslodavac da sklopi ugovor o saradnji sa nekom od ustanova za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanjeosoba sa invaliditetom. Takođe, može da sklopi ugovor da od takvih ustanova kupuje proizvode ili im plaća usluge.
Postoji još jedna situacija koja spada u izuzetke. To je ona kada preduzeće, na primer, sklopi ugovor sa nekom od pomenutih ustanova, ali u sektoru trgovina na veliko. U toj situaciji bi vrednost ugovora trebalo da premaši vrednost 20 prosečnih republičkih zarada. Ako je to slučaj, onda je taj poslodavac oslobođen obaveze da zaposli jednu osobu sa invaliditetom u narednih godinu dana.
