Zašto ljudi daju otkaz?
Često u današnje vreme, na žalost, može da se čuje da je neko dobio otkaz, posebno u Srbiji gde je visoka stopa nezaposlenosti jedan od gorućih problema, a razlozi i izgovori za otpuštenje radnika brojni. Međutim, zanimljivo je da je sve veći broj onih koji sami daju otkaz.
Izgovor broj jedan koji poslodavci koriste kad žele da otpuste nekog radnika, najčešće je da postoji višak zaposlenih. Kad neko radno mesto proglase neodrživim, obično se pravdaju time da je do toga došlo usled tehnoloških inovacija, finansijsikih poteškoća preduzeća ili organizacionih promena poput spajanja firmi ili samih radnih mesta.
Dešava se, doduše nešto ređe, da do prekida radnog odnosa dođe na inicijativu radnika. Ova odluka obično iznenadi poslodavca, a neubedljiv odgovor na pitanje "Zašto?" ne nudi praktično nikakvo objašnjenje. "Halo Oglasi Posao" istraživali su za vas koji su to najčešći razlozi koje zaposleni navode kad se odluče na ovaj neuobičajeni korak.
Kao i kod dobijanja otkaza i kod njegovog davanja razlozi mogu biti brojni. Jedan od glavnih faktora za ovakvu odluku je pronalaženje novog, boljeg posla. To je ujedno i razlog kada se zaposleni najlakše i najbrže odlučuje na promenu.
I u situaciji kad nema plana B, radnik može, u zavisnosti od svojih ciljeva i afiniteta, da se zapita “jesam li srećan na ovom poslu”, “da li me posao ispunjava”, “mogu li ovde da napredujem i učim nove stvari”, “volim li svoje kolege”, “da li me poštuju”, “da li je moj trud adekvatno nagrađen”... Razlog za ovakvo razmišljanje i donošenje odluke da na kraju da otkaz i promeni posao su neispunjena očekivanja zaposlenog. Ona su raznovrsna, a njihovo neispunjavanje dovodi do nezadovoljstva radnika.
Postoje mnogi uzroci nezadovoljstva zaposlenih. To mogu biti i finansije, jer je plata bitan životni aspekt i zato, ako nisu dovoljno plaćeni, ili zarada nedovoljno raste, to može da bude sasvim validan razlog za promenu posla. Mala plata će svakako ograničiti neke vaše aktivnosti van radnog mesta. Iako dosta njih ne iziskuje velike količine novca, postoje i one za koja je on neophodan, kao što su na primer putovanja na egzotične destinacije. Spisku bi trebalo dodati i iznajmljivanje stana ili različite kredite koji će dodatno smanjiti životni standard radnika sa malom platom.
Nedostatak mogućnosti za napredovanje i nedostatak izazova mogu biti problem radnicima koji imaju visoke ambicije i želju da se iskažu i dokažu. Neki od njih jednostavno ne vole da se zadržavaju previše na jednom mestu, povremeno im je potrebna promena, jer čak i da jako vole svoj posao njegova monotonija može dovesti do pada produktivnosti. Neki vole izazove i hvatanje u koštac sa novim problemima, a onda je i razumljivo što svoju inicijativu i naporan rad žele da materijalitzuju kroz unapređenje koje će im, naravno, doneti i bolji status i veću platu.
Do otkaza često može da dođe i ako se zaposleni ne oseća dovoljno uvaženo, jer ga takve pozicije obeshrabruju i u najmanju ruku ne deluju na njega stimulativno. Svako od nas voli da zna da ga šef ceni kao zaposlenog i da ceni njegov doprinos kolektivu. Neretko se dešava da dobro odrađen posao prođe nezapaženo dok je, sa druge strane, svaka greška lako uočljiva i još kako kritikovana. Ovakav odnos takođe može demotivisati radnika i potkrepiti njegovu odluku da izađe na tržište rada.
Na radnom mestu, i radna atmosfera je izuzetno bitan faktor, jer ako je ona neprijatna, a komunikacija sa kolegama loša, otkaz postaje primamljiva solucija. Niko ne voli da bude negde gde će se osećati neprijatno i usamljeno pa čak i ako je to obaveza predviđena ugovorom o radu. Mnogi će radije potražiti drugi posao nego boraviti u lošoj radnoj atmosferi. Neki mogu biti nezadovoljni jer se ne podstiče timski rad, smatrajući da mogu mnogo više da pruže radeći u timu, a to može biti presudno za njihov ostanak na određenom radnom mestu.
Kada je reč o prekovremenom radu i nedostatku odmora, odnosno manjku slobodnih dana, i to može biti okidač, te može pogurati radnika da aktivnije krene u potragu za boljim rešenjem. A pod boljim rešenjem se, u ovom slučaju, podrazumeva ono gde postoji fleksibilnost radnog vremena, što omogućava da se lakše usklade ostale obaveze.
Na listi razloga za otkaz, mogli bi pridodati i česta i duga putovanja, odnosno odsustvo od kuće,jer i takve situacije mogu da dovedu do nezadovoljstva .
Prekovremeni rad, manjak slobodnih dana, česta putovanja, posebno mogu biti razlog za otkaz kod porodičnih ljudi i samohranih roditelja.
Na kraju, iako bi svaki poslodavac trebalo da se potrudi da svojim zaposlenima pruži najbolje moguće uslove, ne postoji formula kako zadržati radnika. Svaka odluka pretpostavljenog može dovesti do toga da zaposleni da otkaz ili ga može zadržati na radnom mestu. To bi trebalo uvek imati na umu.
Komunikacija sa zaposlenima u svakom slučaju trebalo bi da bude na visokom nivou, kako bi poslodavac lakše uočio znake nezadovoljstva. Takođe, poželjno je davati im inovativne i zanimljive zadatke kako ne bi upali u kolotečinu.
