Zašto odmor nije luksuz, već pravo i potreba
Korišćenje odmora u mnogim delovima sveta, posebno na Zapadu, ali i u Srbiji i regionu, ponekad je kvaka 22. Pravo na odmor je tu – na papiru, ali kakva je praksa? Pred radnicima su neretko nagomilani dani starog odmora koje treba iskoristiti, međutim, obaveza i posla ima toliko da oni nemaju kada da predahnu. U eri jurnjave za profitom i postizanjem visokih ciljeva, menadžeri često ni ne prepoznaju potrebe radnika, kao ni oni sami – fokusirani na građenje svoje karijere i dobrih rezultata. Onda se često desi i pojava poznata kao leisure sickness – objašnjava se kroz psihologiju, ali i biohemiju. To znači da se radnik razboli čim ode na odmor, jer telo počinje da se oslobađa pojačanog adrenalina i kortizola koji ga drže „u pripravnosti“. Sve u svemu, onog trenutka kada kažete „Ma, ne treba meni odmor“, vrlo verovatno ste već u problemu.
Najpre ćemo se osvrnuti na zakon.
Prema Zakonu o radu Republike Srbije, svaki zaposleni koji je proveo najmanje 30 radnih dana u radnom odnosu, radeći pet dana nedeljno, ima pravo na plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana, što predstavlja relativno novu i podsticajnu izmenu za zaposlenog, budući da je ranije „prag“ bio šest meseci.
Ukupan broj dana može biti i veći, u zavisnosti od kolektivnog ugovora, opšteg akta poslodavca ili ugovora o radu. Zakon takođe predviđa da se godišnji odmor može koristiti u više navrata, ali jedan deo mora trajati najmanje dve neprekidne radne nedelje. Ovo pravilo važi kako bi se osigurao stvarni psihofizički oporavak zaposlenog, a ne samo formalno uzimanje odmora. Zakon, inače, ne pravi razliku između letnjeg i zimskog odmora, ali praksa pokazuje da zaposleni uglavnom koriste većinu dana tokom leta. Ipak, HR stručnjaci i psiholozi napominju važnost ravnomerne raspodele odmora – da to bude barem jedan duži (letnji) i jedan kraći (zimski) odmor, radi boljeg oporavka i prevencije sagorevanja na poslu, poznatijeg kao „burnout“.
Još jedna bitna stavka je da se preostali godišnji odmor iz prethodne godine mora iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine, što sprečava odugovlačenje i „propadanje“ dana odmora. Ipak, u praksi se i to dešava. Radnici ponekad, jednostavno, nemaju kada da iskoriste stari odmor do juna, usled brojnih obaveza, nezavršenih projekata, postavljenih targeta. To je naročito slučaj sa zaposlenima u privatnom sektoru. Osim faktora preopterećenosti poslom, na nekorišćenje odmora utiče i strah zaposlenih od gubitka posla, a sve skupa upućuje na lošu i nezdravu organizaciju unutar firme.
Neki radnici se odlučuju i da svoj neiskorišćeni odmor zamene za novčanu naknadu, iako Zakon to ne dozvoljava osim u slučaju prestanka radnog odnosa.
Pored zakonskog prava, godišnji odmor ima brojne benefite koji direktno utiču na:
- Psihičko zdravlje – smanjuju se stres, anksioznost i rizik od depresije.
- Fizičko zdravlje – redovan odmor smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti.
- Produktivnost – studije pokazuju da se posle odmora radna efikasnost značajno povećava.
- Kreativnost i donošenje odluka – odmor pomaže u obnavljanju kognitivnih sposobnosti.
- Zadovoljstvo poslom – korišćenje prava na odmor doprinosi većoj lojalnosti zaposlenih i boljoj atmosferi u kolektivu.
Kakvo je stanje u Evropi
Ako uporedimo sa zemljama EU, minimum je takođe 20 dana plaćenog godišnjeg odmora, ali su neke države članice izdašnije (do 25 dana).
Prakse mnogih kompanija, naročito u zapadnim zemljama, pokazuju da vrednovanje odmora – kao krucijalnog sastavnog dela radnog odnosa – dugoročno doprinosi blagostanju pojedinca, ali i čitavog kolektiva. Evropska služba za zapošljavanje (EURES) je saopštila da „uzimanje odsustva sa posla ne samo da poboljšava mentalno i fizičko zdravlje radnika, već pomaže i u povećanju produktivnosti i efikasnosti kada se vrate na posao“.
Prema podacima OECD i Evrostata, zemlje sa dužim prosečnim trajanjem godišnjeg odmora – poput Francuske, Nemačke i Švedske – beleže veći stepen produktivnosti radnika po satu rada, nego zemlje sa kraćim odmorima, što potvrđuje da veći broj dana odmora ne umanjuje produktivnost.
Važno je da znate da godišnji odmor nije samo pravo, već i zakonska i zdravstvena potreba. U vremenu kada su granice između posla i privatnog života sve tanje, redovno korišćenje odmora može biti ključ za očuvanje lične ravnoteže, a onda i dugoročnog profesionalnog uspeha.
