Zašto početak letnje sezone zadaje muku domaćim ugostiteljima?
Početak letnje sezone zadaje strah mnogim ugostiteljima da će ostati bez radnika, do kojih inače teško dolaze i da će oni otići na primorje zbog boljih plata. Zato su mnogu prinuđeni da podižu plate. Deo njih angažuje strane radnike. Prema računici Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije – HORES, hotelima, restoranima i kafićima u Srbiji nedostaje bar oko 10.000 kvalifikovanih radnika.
Mnogi od postojećih radnika, a procenjuje se između 5.000 i 8.000 u ovom periodu, od maja i juna pa sve do kraja oktobra odlaze na primorje pre svega u Hrvatsku i Crnu Goru, zbog većih plata koje se nude. Većina se srećom vrati posle oktobra i u zimskim mesecima radi u Srbiji. U najvećem deficitu u Srbiji su hotelski radnici, pre svega sobarice i higijeničari, kaže direktor Udruženja Georgi Genov.
Nema dovoljno kvalifikovanih radnika
Poseban problem predstavlja to što sve više ovakve slične poslove poput konobara u kafićima rade oni koji nemaju potrebne kvalifikacije i nisu obučeni. Zato se sada dešava da kada se radnici obuče i steknu iskustvo u samom lokalu, odlaze kod drugog poslodavca gde im se nudi veća plata.
Poslovi u ugostiteljstvu su različito plaćeni. Tako se dešava da konobari rade za platu nižu od 60.000 a kuvari za veću od 200.000 dinara. Radnika fali u svim gradovima, kako većim tako i manjim. Genov kaže da se u nekim lokalima naročito u manjim mestima neretko može videti da u lokalima vlasnik donosi piće, a supruga kuva jer teško dolaze do radnika.
Radnika nedostaje i u okruženju, nude bolje plate tokom leta
Nedostatak radnika u ugostiteljstvu muči gotovo sve zemlje u okruženju. Procenjuje se da Hrvatskoj u predstojećoj sezoni nedostaje oko 60.000 radnika, dok Crnoj Gori između 15.000 i 20.000. Najveći broj ugostiteljskih radnika odlazi na sezonski rad u Hrvatskoj gde u proseku zarađuju između 1.200 i 2. 500 evra mesečno i imaju plaćen smeštaj i hranu. Genov kaže da je važno preduzeti konkretnije mere kako se ovaj sektor ne bi našao u još većem problemu. Najpre je važna promocija ugostiteljskih zanimanja i dodatna edukacija kadrova, navodi.
„Takođe smo predlagali da se PDV na hranu izjednači na svim nivoima, da bude isti i u prodavnici i u restoranu. To kao udruženje tražimo već sedam godina kako bismo mogli da finansiramo veće plate“, navodi sagovornik.
Šta su moguća rešenja?
Udruženje Hores je predlagalo i da za konobare napojnica ide „u legalne tokove“, odnosno da ono što bi se dalo konobaru kao čast bude 10 odsto od iznosa računa. Predlagali su tako da se nedostatak radnika nadomesti izmenama zakona i omogući sezonski i privremeni rad, kao u poljoprivredi. Tako bi restorani mogli u slučajevima da fali ljudi da ih angažuju recimo na nekoliko dana ili za potrebe neke svadbe ili sličnih proslava po smanjenoj stopi poreza i da se prijavljuju elektronski kao u poljoprivredi, objašnjava Georgi Genov.
A kako se sa ovakvim problemima nose zemlje u okruženju, naročito mediteranske?
I Grčka je među zemljama koja se već nekoliko godina suočava s velikim nedostatkom radne snage u turizmu i ugostiteljstvu. Problem je postao još izraženiji nakon pandemije.
I Grčkoj fali 80.000 radnika u ugostiteljstvu
Mnogi sezonski radnici iz susednih zemalja vratili su se kući tokom lokdauna i nisu dolazili nazad u Grčku. Kako objašnjava Ana Nikolić, vlasnica portala nikana.gr, iako Grčka očekuje izuzetno dobru letnju sezonu, procenjuje se da trenutno nedostaje oko 80.000 radnika u hotelima i restoranima širom zemlje.
Kako bi premostila ovaj manjak, grčka vlada je legalizovala dolazak oko 30.000 migranata i potpisala sporazume o sezonskom zapošljavanju sa zemljama kao što su Egipat, Bangladeš i Indija, dodaje sagovornica. U severnoj Grčkoj, azilanti se dodatno obučavaju za rad u turizmu, a uključene su i brojne nevladine organizacije.
Plate od 1.000 do 2.000 evra
Konobari i pomoćno osoblje obično zarađuju od 1.000 do 1.200 evra mesečno, uz obezbeđen smeštaj i hranu, a iskusni kuvari i menadžeri mogu zaraditi i 1.500–2.000 evra mesečno ili više. Najtraženiji radnici su kuvari, konobari, sobarice, recepcioneri i spasioci, dok su najplaćeniji oni sa iskustvom, posebno šefovi kuhinja i hotelski menadžeri.
Uslovi i plate za one koji dolaze sa strane isti su kao i uslovi i plate za domaću radnu snagu, s tim što lokalno stanovništvo nije toliko zainteresovano za sezonski posao.
U Grčkoj nema mnogo Srba na sezonskom radu
Što se tiče radnika iz Srbije, Grčka je i ove godine zadržala mogućnost zapošljavanja u okviru kvota za sezonske radnike iz trećih zemalja. To uključuje poslove poput sobarica, čistačica i pomoćnog osoblja. Državljani Srbije mogu konkurisati za nacionalnu vizu tipa D, koja omogućava rad u Grčkoj do šest meseci godišnje. Sam proces zapošljavanja pokreće poslodavac iz Grčke, a obuhvata ugovor o radu, dokaz da je obezbeđen smeštaj, uplata takse (150 evra po radniku) i uplatu socijalnog osiguranja za prva dva meseca rada.
Kada dobije odobrenje, radnik podnosi zahtev za vizu u grčkom konzulatu u Srbiji. Po isteku vize, obavezan je da napusti zemlju. Viza ne omogućava promenu poslodavca tokom njenog važenja.
Složena procedura, neinformisanost ali i ograničavajući faktori u vezi vrste posla
„Iako ovaj program za državljane Srbije postoji već dve godine, nije primetan veći porast broja naših ljudi koji rade u Grčkoj. Razlog je delom složenija procedura, kako za poslodavce u Grčkoj, tako i za radnike iz Srbije, ali i nedovoljno informisanje“, kaže Ana Nikolić.
Osim toga, poslovi na koje se naši radnici angažuju uglavnom su ograničeni na čišćenje i održavanje objekata. „Nemaju prostora za zapošljavanje kao recepcioneri, konobari, kuvari ili administrativno osoblje u turizmu, što dodatno smanjuje interesovanje“, kaže ona.
