Zdravstveno osiguranje i za rad u domaćinstvu
Na novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti dugo se čekalo, ali su, po njegovom usvajanju, nezaposlene žene mnogo dobile. Svaka dama, koja se bavi kućnim poslovima, sada ima pravo i na zdravstveno osiguranje. Evo pregleda, šta je, kada je reč o zdravstvenom osiguranju, doneo ovaj novi zakon.
Neplaćeni rad u kući sada više nije prepreka za nezaposlene žene da se leče o trošku države. Dakle, dame koje nisu imale zdravstveno osiguranje, to pravo moći će da steknu po osnovu toga što održavaju domaćinstvo, a zadužene su i za brigu o deci i njihovo podizanje. Prema definiciji Međunarodne organizacije rada (MOR) neplaćeni rad obuhvata aktivnosti ekonomije brige, ali i druge oblike neplaćenog rada kao što su rad na poljoprivrednom porodičnom gazdinstvu ili drugom porodičnom poslu. To su, složiće se svako, veoma važni poslovi koji su u društvu često neopravdano, vrlo malo vrednovani. Ovaj propis ispravlja taj propust.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje koje su mediji preneli u martu ove godine, na evidenciji ove službe bilo je 190.000 nezaposlenih žena. Kada se uzmu u obzir i žene sa sela, koje se i ne prijavljuju na evidenciju NSZ, već su im zaduženja mahom vezana za kuću i porodicu, broj žena je daleko veći kod kojih će se prepoznati neplaćeni rad, makar kroz zdravstveno osiguranje.
Žene na selu – ciljna grupa
Žene na selu imaju višestruku korist, jer mnoge od njih nisu mogle da koriste zdravstvene usluge, a nisu ni bile u mogućnosti da ih plate. Prema nekim podacima, svaka peta žena je vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, te bi ugrubo rečeno, moglo da se pretpostavi da samo petina žena sa sela ima pravo na zdravstveno osiguranje. Poznato je da žene na selu rade vrlo zahtevne poslove, vezane za polje ili gajenje životinja, ali uvek sebe deklarišu kao nezaposlene.
Analiza
Prema prvoj analizi ekonomske vrednosti neplaćenih poslova u oblasti staranja, koja je rađena u Srbiji, žene provode dvostruko više vremena u obavljanju kućnih poslova i brizi o domaćinstvu i članovima porodice. Kada bi ti poslovi postali vidljivi i kada bi im se pridodala ekonomska vrednost, to bi značilo da bi žene mesečno zarađivale oko 65.000 dinara.
Analiza je rađena u okviru projekta „Rodno odgovorno upravljanje – preraspodela neplaćenog rada“ koji su realizovali Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i UN Women, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i britanske ambasade u Srbiji.
Pokazala je i da se neplaćeni rad smatra normalnim, jer se žene percipiraju kao jedine koje treba da kuvaju, čiste, brinu o deci i starima. Žene 20 odsto svog vremena provode u neplaćenim poslovima. Sa druge strane, oko 95 odsto dama navodi da bira skraćeno radno vreme kako bi brinuli o deci i porodici, dok tu opciju koristi svega četiri odsto muškaraca.
