Zeleni poslovi
10.9.2014.
Očekuje se da će tokom narednih godina ova kategorija poslova, u kojoj će svoje mesto naći mnogi inženjeri, arhitekte, projektni menadžeri i konsultanti, doživeti eksplozivan rast od 1.3 miliona radnih mesta godišnje
U nedostatku preciznije definicije šta su to zeleni poslovi (green jobs), možemo reći da su to svi poslovi u segmentu onih proizvodnih i uslužnih delatnosti koje su povezane sa očuvanjem životne sredine. Realnost globalnog zagrevanja zahteva prelazak na obnovljive izvore energije i korišćenje energetski efikasnih tehnologija. Zeleni sektor se ubrzano razvija i trenutno je u Sjedinjenim Američkim državama peti po veličini privredni segment. Očekuje se da će narednih godina ova kategorija poslova, u kojoj će svoje mesto naći mnogi inženjeri, arhitekte, projektni menadžeri i konsultanti, doživeti eksplozivan rast od 1,3 miliona radnih mesta godišnje, do 2030. godine, što će, po nekim predviđanjima prevazići i dot-kom bum iz devedesetih godina prošlog veka.
Američko društvo za solarnu energiju izveštava da je u 2006. godini u industriji obnovljive energije i energetske efikasnosti kreirano blizu 8.5 miliona radnih mesta, uključujući i 4.8 miliona indirektnih poslova, kao što su računovodstveni, IT poslovi, transportni i slično.
Zelena karijera
Razvoj zelenih poslova mogao bi da bude usporen jedino nedostatkom kvalifikovane radne snage, što se verovatno neće dogoditi, jer će dovoljan broj univerziteta institucionalizovati specijalizovane planove i programe iz ove oblasti, prepoznajući potrebu za zelenom radnom snagom. Na internetu već postoje specijalizovani sajtovi na kojima se oglašavaju zeleni poslovi. Neki od naziva radnih mesta na koje se može naići na tim sajtovima su: energy efficiency engineer, solar engineer, wind energy technician/mechanic, sustainable biomass and energy policy associate, adviser on climate and energy policy, green building architect i slično.
Informacione i nano tehnologije uvele su nas u ekonomiju znanja, a uporedo sa ovom revolucijom odigrava se još jedna, koja nas uvodi u ekonomiju zasnovanu na čistim energijama ili takozvanu „zelenu ekonomiju“. Osnovna načela ove ekonomije su energetska efikasnost, obnovljivost i alternativni transport i gorivo. Za razliku od ekonomije znanja, u kojoj se insistira na visokokvalifikovanoj radnoj snazi, zelena ekonomija ostavlja dovoljno prostora i za manuelne radnike i za one manje kvalifikovane. Da je tema, aktuelna i da interesovanje za ovu oblast sve više raste, govori i podatak da jedan od najposećenijih zelenih sajtova TreeHugger.com, koji ima 1.4 miliona pojedinačnih poseta mesečno, prodat Discovery-u za 15 miliona dolara.
Poljoprivreda Srbije u nisko-karbonskoj ekonomiji
Da „država stoji na seljaku“, poznato je hiljadama godina. Za vremena koja nam dolaze moglo bi se reći da će stabilnost i razvoj država zavisiti pre svega od sigurnog snabdevanja hranom i unapređenog znanja (nauke, obrazovanja, tehnoloških inovacija, kao i od unapređenog tradicionalnog znanja). Mnogo toga novog nam dolazi od promene klime na zemlji, krize energije i ekoloških razaranja, što zahteva brze i neodložne pripreme za nove uslove života u dvadeset prvom veku.
Činjenica je da stanovnici Srbije skoro polovinu zarade izdvajaju samo na hranu, pa se logično nameće zaključak da proizvodnja hrane dostupne stanovništvu treba da postane primarno pitanje strategije održivog razvoja. Ako su proizvodne cene hrane u primarnoj proizvodnji u Srbiji najniže među zemljama u okruženju, a cene hrane u prodavnicama više ili iste kao u okruženju, očigledna je obaveza države da bolje reguliše pitanje hrane.
Za razliku od razvijenih zemalja, privatni sektor naše poljoprivrede je dugo bio poslednja briga države, ekonomski destimulisan i označen kao delatnost bez većeg ekonomskog značaja. Za male poljoprivrednike situacija se ni danas nije mnogo promenila. I dok mali posedi i sada gube bitku u tržišnoj ekonomiji, stručnjaci Ujedinjenih nacija smatraju da selo, ipak, ima perspektivu i da će se najveći broj radnih mesta u ovom veku otvoriti baš u ruralnim područjima, a naročito u oblasti organske proizvodnje hrane i proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.
Izvor: NSZ
U nedostatku preciznije definicije šta su to zeleni poslovi (green jobs), možemo reći da su to svi poslovi u segmentu onih proizvodnih i uslužnih delatnosti koje su povezane sa očuvanjem životne sredine. Realnost globalnog zagrevanja zahteva prelazak na obnovljive izvore energije i korišćenje energetski efikasnih tehnologija. Zeleni sektor se ubrzano razvija i trenutno je u Sjedinjenim Američkim državama peti po veličini privredni segment. Očekuje se da će narednih godina ova kategorija poslova, u kojoj će svoje mesto naći mnogi inženjeri, arhitekte, projektni menadžeri i konsultanti, doživeti eksplozivan rast od 1,3 miliona radnih mesta godišnje, do 2030. godine, što će, po nekim predviđanjima prevazići i dot-kom bum iz devedesetih godina prošlog veka.
Američko društvo za solarnu energiju izveštava da je u 2006. godini u industriji obnovljive energije i energetske efikasnosti kreirano blizu 8.5 miliona radnih mesta, uključujući i 4.8 miliona indirektnih poslova, kao što su računovodstveni, IT poslovi, transportni i slično.
Zelena karijera
Razvoj zelenih poslova mogao bi da bude usporen jedino nedostatkom kvalifikovane radne snage, što se verovatno neće dogoditi, jer će dovoljan broj univerziteta institucionalizovati specijalizovane planove i programe iz ove oblasti, prepoznajući potrebu za zelenom radnom snagom. Na internetu već postoje specijalizovani sajtovi na kojima se oglašavaju zeleni poslovi. Neki od naziva radnih mesta na koje se može naići na tim sajtovima su: energy efficiency engineer, solar engineer, wind energy technician/mechanic, sustainable biomass and energy policy associate, adviser on climate and energy policy, green building architect i slično.
Informacione i nano tehnologije uvele su nas u ekonomiju znanja, a uporedo sa ovom revolucijom odigrava se još jedna, koja nas uvodi u ekonomiju zasnovanu na čistim energijama ili takozvanu „zelenu ekonomiju“. Osnovna načela ove ekonomije su energetska efikasnost, obnovljivost i alternativni transport i gorivo. Za razliku od ekonomije znanja, u kojoj se insistira na visokokvalifikovanoj radnoj snazi, zelena ekonomija ostavlja dovoljno prostora i za manuelne radnike i za one manje kvalifikovane. Da je tema, aktuelna i da interesovanje za ovu oblast sve više raste, govori i podatak da jedan od najposećenijih zelenih sajtova TreeHugger.com, koji ima 1.4 miliona pojedinačnih poseta mesečno, prodat Discovery-u za 15 miliona dolara.
Poljoprivreda Srbije u nisko-karbonskoj ekonomiji
Da „država stoji na seljaku“, poznato je hiljadama godina. Za vremena koja nam dolaze moglo bi se reći da će stabilnost i razvoj država zavisiti pre svega od sigurnog snabdevanja hranom i unapređenog znanja (nauke, obrazovanja, tehnoloških inovacija, kao i od unapređenog tradicionalnog znanja). Mnogo toga novog nam dolazi od promene klime na zemlji, krize energije i ekoloških razaranja, što zahteva brze i neodložne pripreme za nove uslove života u dvadeset prvom veku.
Činjenica je da stanovnici Srbije skoro polovinu zarade izdvajaju samo na hranu, pa se logično nameće zaključak da proizvodnja hrane dostupne stanovništvu treba da postane primarno pitanje strategije održivog razvoja. Ako su proizvodne cene hrane u primarnoj proizvodnji u Srbiji najniže među zemljama u okruženju, a cene hrane u prodavnicama više ili iste kao u okruženju, očigledna je obaveza države da bolje reguliše pitanje hrane.
Za razliku od razvijenih zemalja, privatni sektor naše poljoprivrede je dugo bio poslednja briga države, ekonomski destimulisan i označen kao delatnost bez većeg ekonomskog značaja. Za male poljoprivrednike situacija se ni danas nije mnogo promenila. I dok mali posedi i sada gube bitku u tržišnoj ekonomiji, stručnjaci Ujedinjenih nacija smatraju da selo, ipak, ima perspektivu i da će se najveći broj radnih mesta u ovom veku otvoriti baš u ruralnim područjima, a naročito u oblasti organske proizvodnje hrane i proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.
Izvor: NSZ
